Jedna od najuticajnijih evropskih neprofitnih organizacija koja okuplja političko-ekonomske analitičare, Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI), u svom poslednjem izveštaju navodi da Bosna i Hercegovina ima jedinstvenu šansu da izraste u vodećeg energetskog igrača u ovom delu Evrope. Kao primer koji potvrđuje ovu tezu, ESI izdvaja oporavak rudnika Stanari i izgradnju istoimene termoelektrane  koju sprovodi kompanija EFT.

Ova ugledna nevladina organizacija, sa sedištem u Berlinu, večeras će u zgradi Federalnog Parlamenta, u prisustvu političkih lidera iz RS i Federacije, predstaviti svoj izveštaj.

“ESI-jev izveštaj pre svega predstavlja još jednu potvrdu pravca u kojem bi se ceo region trebalo kretati. To je pravac ekonomskih integracija i što bržeg članstva u Evropskoj Uniji”, kaže u intervjuu za Nezavisne Novine, prvi čovek EFT-a Vuk Hamović.

Sa stanovišta jednog od najvećih investitora u BiH, kako ocenjujete trenutnu situaciju u zemlji?

Bosna i Hercegovina je napravila veliki napredak u poslednjih deset godina. Na žalost, spoljnom svetu se iz nekog razloga uglavnom predstavlja znatno gora slika od realne. Naravno, situacija nije idealna, ali bih rekao da je narod u Bosni i Hercegovini uspeo da ostavi prošlost iza sebe i da je danas okrenut suštinskim, životnim pitanjima.

Sa stanovišta investitora u ovdašnju energetiku, vlasti  u BiH a posebno u RS  učinile su puno toga dobrog. Otvorile su prostor privatnoj inicijativi, započele su proces reformi, deregulacije, stvaranja tržista i konkurencije. Učinile su mnogo više od susednih zemalja, a rezultat toga je nekoliko milijardi evra investicija koje će samo u sektoru energetike biti realizovane u narednoj dekadi.

Koliko je važno pitanje stranih investicija za Bosnu i Hercegovinu?

Privlačenje stranih investicija je možda i najvažnije pitanje u ovom trenutku, ne samo za BiH, već sve zemlje regiona. Kao što je poslednji izveštaj ESI pokazao, najveći problem ovog društva je nezaposlenost, a gotovo sve pozitivno što se dešava na tom planu je direktan rezultat stranih investicija.

Neophodno je stalno slati jasne signale stranim investitorima, pre svega da postoji politički konsenzus o evropskoj budućnosti ove zemlje, kao i da ima niz komparativnih prednosti zbog kojih u nju treba ulagati. 

Zato je važno da nastavimo započeti posao i što pre dostignemo standarde  Evropske Unije. U tom okviru kompanije koje su moderne, konkurentne i koje se vode tim sistemom vrednosti će prosperirati. One će se u regionu povezivati sa drugima zbog istog shvatanja sveta u kome živimo, umesto po nacionalnim ili verskim uzusima.

Moji partneri i ja smo veliki optimisti po pitanju budućnosti regiona. Da nemamo veru u evropsku budućnost BiH i ostalih zemalja regiona, ne bismo ovde investirali toliko novca i na tom konceptu zasnivali budućnost naše kompanije.

Koliko je očekivanje daljih regionalnih integracija uticalo na uspeh koji je zabeležen u Stanarima?

Mi ne investiramo 800 miliona evra u Stanare da bismo napravili elektranu koja će struju prodavati samo u BiH, već  i u Grčkoj, Albaniji, Sloveniji, Mađarskoj i drugim zemljama regiona. Upravo zahvaljujući tom rezonu u ovaj rudnik je već uloženo nekoliko desetina miliona evra, a Stanari su doživeli tako pozitivnu transformaciju koju ESI opisuje u svom izveštaju.

Pre četiri godine proizvodnja u Stanarima samo što nije stala, a situacija je bila veoma teška. Danas, eksploatacija uglja u Stanarima se odvija po standardima koje ćete naći na sličnim kopovima u Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Rudari u Stanarima danas imaju primanja daleko iznad državnog proseka, imaju jasnu perspektivu i sigurnost koju nikada ranije nisu uživali. To je ono što iznad svega interesuje veliku većinu građana u BiH, normalan život.

Zahvaljujući, između ostalog, proevropskoj orjentaciji BiH u regionu Doboja započeta je realizacija najveće do sada investicije u tim krajevima, a rudnik Stanari je prešao put od ivice propasti do jednog od najboljih primera uspešne privatizacije u BiH i šire.

Da li bi ugalj i elektricna energija, kako tvrdi ESI, u regionu jugo-istočne evrope zaista mogli ostvariti onakav uticaj kakav je ugalj imao tokom prvih faza evropskih integrativnih procesa pedesetih godina?

Razvoj koji vidimo poslednjih godina u energetskom sektoru zemalja u regionu vec je doneo niz veoma pozitivnih, opipljivih rezultata. U narednoj deceniji, ukoliko se u ovdašnjoj energetici bude dalje otvorio prostor privatnoj inicijativi, taj uticaj bi zaista mogao označiti pravu prekretnicu u ekonomskom oporavku regiona.

Ovaj region je specifičan po tome što ima očigledan potencijal za dalji ekonomski razvoj i, u energetskom smislu, još uvek neiskorišćene prirodne resurse. Ako smo racionalni, onda ćemo razvoju energetike prići sa stanovišta najboljih sopstvenih interesa. To pre svega podrazumeva regionalni pristup toj problematici. U interesu je Republike Srpske da se uporedo sa razvojem njenog energetskog sektora realizuju i investicije u Federaciji BiH, i obratno.

Rudnik Stanari je dobar primer u tom pogledu. Naš rudnik 70% svog plasmana realizuje u Federaciji, u Tuzli, Maglaju, Lukavcu. Tamošnji kupci ugalj iz Stanara kupuju zato što je jevtiniji, a isporuke su pouzdane i u zimskim mesecima. Radi se o očiglednom obostranom interesu, ekonomska logika tu je neuomoljiva.