“Prošla godina bila je rekordna za EFT u svakom pogledu. Našim klijentima smo isporučili oko 15 000 gigavat sati električne energije i ostvarili ukupan promet od preko 800 miliona evra. Time se EFT učvrstio na poziciji lidera u oblasti trgovine električnom energijom u jugoistočnoj i centralnoj Evropi”,  izjavio je za novinsku agenciju Beta, predsednik  EFT Grupacije Vuk Hamović.

Sumirajući prethodnu poslovnu godinu, Hamović napominje da je EFT bio prisutan u 18 zemalja, a da je čak 65% svog poslovanja realizovao na tržištima Evropske Unije. “EFT danas raspolaže sa više energije od većine elektroprivreda u regionu. To nam je u 2007. omogućilo da budemo jedan od vodećih učesnika na austrijskoj berzi električne energije, ali i najveći snabdevač  elektro-energetskog sistema Grčke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Albanije.

 Hamović ističe da tržište električne energije u regionu nastavlja da se razvija, što se, kako kaže, odslikava i u odnosu tržišta kapitala i finansijskih institucija prema trgovcima električnom energijom. “Kapital za trgovačke transakcije EFT danas obezbeđuje kod prvoklasnih evropskih banaka, ali i na međunarodnim tržištima kapitala. Tržište električne energije u regionu je znatno likvidnije od prethodnih godina, transparentnost je osigurana tenderskim procedurama, a samim tim i faktor rizika u ovim transakcijama je značajno opao. Zato i ne čudi podatak da je u regionu danas aktivno čak dvadesetak trgovaca električnom energijom, a da se za dolazak na ove prostore ozbiljno pripremaju i najveće energetske kompanije sa zapada i iz Rusije”.

Osvrćući se na planove EFT u narednom periodu, Vuk Hamović objašnjava da ozbiljnim iskorakom u investcije ova kompanija nastoji da značajan deo svog trgovačkog portfelja obezbedi iz sopstvenih elektrana i na taj način dugoročno izbori svoju poziciju u očekivanoj žestokoj konkurenciji. “Mi smo do sada već realizovali preko 50 miliona evra investicija i najveći smo strani investitor u energetskom sektoru BiH. Ukupna vrednost našeg najvaznijeg projekta, izgradnja termoelektrane Stanari kod Doboja, premašiće 800 miliona evra. Ovo će biti prva termoelektrana na zapadnom Balkanu koja je izgrađena u skladu sa direktivama EU o zaštiti životne sredine. Prva faza projekta uspešno je privedena kraju, a od 2013. godine TE Stanari će pokrivati oko četvrtinu ukupne proizvodnje električne energije u BiH. Očekujemo da značajan deo te energije plasiramo u zemlje regiona. Projekat ćemo inače finansirati kroz bankarske kredite, a o učešću u finansijskoj konstrukciji uveliko pregovoramo i sa potencijalnim partnerima i Evropskom Bankom za Rekonstrukciju i Razvoj. U 2008. takođe očekujemo da započnemo i realizaciju jednog velikog projekta u Makedoniji, a razmatramo još nekoliko potencijalnih investicija u BiH, Crnoj Gori i Rumuniji”.

Osvrćući se na situaciju u srpskom elektro-energetskom sektoru, Hamović kaže da je naša zemlja, na žalost zbog pogrešne politike u ovoj oblasti, nepotrebno izgubila dosta vremena. “U Srbiji se monopol EPS-a čuva pogrešnom cenovnom politikom, iz kratkoročnih političkih razloga. To će građane i državu dugoročno svakako koštati mnogo više. Najsiromašniji građani i određene insitucije poput bolnica i škola se moraju zaštiti subvencioniranim cenama električne energije, ali ne vidim ni jedan razlog da se na taj način omogućava ekstra zarada železarama, cementarama, buticima, kafićima i svima ostalima. Zbog svega toga naša energetika stagnira. U Srbiji nije izgrađena ni jedna elektrana već trideset godina, a po svoj prilici, i pored učestalih pompeznih najava, neće ni u sledećih deset. Uporedo s tim, ideja o pospešivanju energetske efikasnosti nije ni začeta, a svake godine trošimo sve više struje” ističe Hamović.