Integralna verzija intervju za podgoricki “Dan”- Dejvid Surtis, direktor marketinga EFT Grupacije

„Trgovci energijom pomažu Crnoj Gori“

Kada su se na ovim prstorima pojavili trgovci električnom energijom?

Trgovci se u ovom regionu pojavljuju sa prvim znakovima nastajanja tržista električne energije, krajem 1990-ih i tokom 2000. godine. Kada je pao berlinski zid, na ovim prostorima je došlo do suštinskih promena u elektro-energetskom sektoru. Do tada je region imao jedinstven energetski prostor, koji je uglavnom bio naslonjen na Sovjetski Savez. U tom prostoru struja je bila socijalna kategorija, nije imala relanu komercijalnu vrednost. Raspadom Sovjetskog Saveza i Jugoslavije došlo je do rasparčavanja tog energetskog prostora. Držvane elektroprivrede su preuzele kontrolu u svojim zemljama i počele su da posluju kao zasebne jedinice, vođene isključivo sopstvenim interesima. Situacija koja je iz toga nastala je bila i ostala analogna onome što zovemo tigrova koža. Samo nekoliko zemalja u regionu je imalo viškove, dok su sve ostale imale manjkove električne energije. To je značilo da državne elektroprivrede moraju da počnu da trguju između sebe. Direktna trgovina između elektroprivreda 90-ih godina se odvijala sa puno problema. Elektroprivrede su po pravilu bile u nezavidnoj finansijskoj poziciji, opterećene svojom glomaznošću, neefikasnošću i realnim rastućim troškovima. One koje su imale manjkove nisu bile u stanju da struju plaćaju po realnim cenama i na vreme. To se naravno odrazilo na elektroprivrede koje su prodavale svoje viškove. Uporedo s tim, tada kao i sada, u ovom regionu postojala je opšta neusklađenost ponude i potrebe električne energije. U periodima kada elektroprivrede sa viškovima imaju najviše struje, tada onima sa manjkovima najmanje treba, i obrnuto. U takvim direktnim aranžmanima, viškovi jedne elektroprivrede su samo delimično izmiravali potrebe druge, dok se ostatak energije bukvalno bacao. To je iz godine u godinu proizvodilo sve veće probleme i gubitke, kako za prodavce, tako i za kupce. Krajem devedesetih medjusobna trgovina između elektroprivreda se svela na šarolike barter aranžmane, tipa “ti meni struju, moja država tebi malo para, malo prehrambenih proizvoda ili čega već”. Tada se pojavljuju trgovci sa jasnim rezonom. Oni su elektroprivredama sa viškovima ponudili realnu cenu za tu struju, plaćjaući ih gotovim novcem unapred. Za te elektroprivrede interes je bio očigledan, svoje celokupne viškove su prodavali po većoj ceni i napalaćivali ih odmah. S druge strane, struju koju su kupili sa raznih strana trgovci počinju da prodaju zemljama sa manjkovima, kao što je Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija, Hrvatska, Slovenija, koje bez problema i rizika namiruju svoje potrebe. Na taj način, u regionu se balansira potreba i potraznja u regionu i to je osnovni efekat delovanja trgovaca. Osnovni rezultat delovanja trgovaca je stvaranje pravog, funckionalnog tržišta u regionu. Time je električna energija izdignuta iz statusa socijalne kategorije do tržišnog artikla, a to je osnovni preduslov za normalno funkcionisanje energetskog sektora i ekonomije uopšte.

Objasnite nam posao trgovca električnom energijom?

Posao trgovca električnom energijom suštinski možete uporediti sa poslom nakupca na pijaci. U osnovi se trgovina električnom energijom zasniva na istom principu kao i svaka druga trgovina. Trgovac nastoji da struju kupi što jevtinije, to jest da je proda što skuplje. Kao i nakupac na pijaci, u tom nastojanju on se oslanja na poznavanje potreba svojih kupaca i sposobnost da zajedno prodaje više proizvoda, koji najbolje odgovaraju potrebama njegovih klijenata. Seljak koji gaji jabuke svakako može sam da ih prodaje na pijaci, ali kada uzme u obzir trošak prevoza, tezge, nedostatak ostalih proizvoda koje traže kupci i svoje nepoznavanje pijace ubrzo zaključi da će se na kraju dana verovatno vratiti sa neprodatim jabukama koje će baciti. Zato mu je sigurnije i isplatiljvije da sve svoje jabuke proda nakupcu. Ista je situacija sa elektroprivredama i trgovcima strujom, zato oni postoje svugde u svetu. Elektroprivrede su po pravilu najbolje u proizvodnji i na to treba da se fokusiraju. Ako pogledate, svugde u razvijenom svetu su proizvodnja i distribucija izdvojene delatnosti. Trgovina strujom je dosta kompleksnija operacija od trgovine većinom drugih artikala. Električnu energiju ne možete skladištiti ili utovariti u kamion, njen prenos je krajnje kompleksan i zahteva korišćenje sofisticirane tehnologije. Pored toga obim transakcije u trgovini strujom je po pravilu veliki i iziskuje pristup značajnom kapitalu (novcu sa kojim kupujete energiju). Dakle, posao trgovca je da obezbedi sredstva sa kojim će struju kupiti iz više izvora, platiti unapred, da obezbedi kapacitete za njen prenos do svog kupca i kupcu isporuči tačnu vrstu energije koja mu treba i kad mu treba.

Kako je taj posao organizovao EFT

Mi poslujemo u 17 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, gde trgujemo sa svim elektroprivredama. Pored toga struju snabdevamo i velikim industrijskim potrošačima, kao što su čeličane, aluminijumski kombinati, automobilska industrija, hemijski koncerni, medijske kuće… Trenutno imamo oko 110 klijenata. Pored direktne trgovine, EFT svaki dan trguje i na šest berzi električne energije, u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Sloveniji, Rumuniji i Grčkoj. Naš trejding i dispečerski centar je lociran u Beogradu, odakle realizujemo tehnički deo trgovine i prenosa energije do potrošača.

Kad ste počeli da radite u regionu koliko je bilo trgovaca električnom energijom, a koliko ih ima sada?

EFT je 2000. godine među prvima značajno počeo da se bavi ovom delatnošću. Pored nas tada je trgovalo još pet-šest kompanija u regionu. U međuvremenu tržiste je značajno napredovalo. Tenderi su postali uobičajena procedura, likvidnost je mnogo bolja i uvedene su prakse i navike koje su norma u razvijenom svetu. To se odrazilo na rizik i samim tim i na interesovanje i konkurenciju. Danas je u regionu aktivno oko dvadesetak kompanija koje trguju strujom. Pored nas tu su najznčajniji ATEL, EON, HSE…   

Koliko se električne energije proizvede u jugoistočnoj Evropi, a kolika je potražnja?

Region jugoistočne Evrope ima energetski deficit, koji je krajem prošle godine značajno produbljen gašenjem dva bloka kapaciteta 880 megavata u nuklearnoj elektrani Kozloduj u Bugarskoj, Ova dva bloka su pokrivala deficit južnih zemalja regiona. Apsolutno najveći energetski problem regiona je nedostatk proizvodnih kapaciteta. Na ovim prostorima za više od 30 godina nije izgrađena ni jedna značajna nova elektrana. Uporedo s tim, potražnja raste svake godine, po procenama Svetske Banke i do 5-6%.  Deficit u regionu varira od godine do godine, u zavisnosti od hidrološke situacije (padavina i vodostaja), mada postoji i u idealnim uslovima. Konkretno, u toku sledeće godine očekuje se da deficit u regionu bude negde izmedju 10 - 12 teravat sati, što je otprilike četiri puta više od ukupne potražnje.

Gde kupujete električnu energiju i gde je prodajete?

Kao i svaki drugi trgovac, električnu energiju kupujemo tamo gde je ima. Od zemalja najviše viškova ima u Rumuniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. Struju takođe kupujemo i u Mađarskoj i Ukrajini, a značajne količine nabavljamo i na berzama. Tu prevashodno mislim na EEX berzu u Nemačkoj, to jest EXAA u Austriji. Što se prodaje tiče, kao što rekoh, pristuni smo u 17 zemalja. Više od 60% prodaje realizujemo na tržištima Evropske Unije. Najznačajnija tržišta za EFT su Grčka, Mađarska i Hrvatska, mada ni jedna zemlja ne prelazi 15% ukupne prodaje.

Kolika je provizija, da ne kažem marža, EFT-a, koliki su troškovi poslovanja, a koliki profit kompanije u protekloj godini? 

Mi smo u 2006. godini imali ukupan prihod od 610 miliona evra, a naš ukupan kapital sa rezervama sada iznosi oko 110 miliona evra  Trgovačka marža i profit EFT-a je poslovna tajna, kao i kod svakog drugog trgovca, uključujući i onog na pijaci. Ona je svakako u skladu sa prosekom u ovom sektoru. 

Da li ste zainteresovani da kupite, odnosno izgradite neku energanu u regionu?

Naravno, mi smo u Stanarima kod Doboja već započeli izgradnju najmoderinje termoelektrane, kapaciteta 420 megavata. Ukupna investicija u ovaj projekat je oko 800 miliona evra, a ova elektrana će godišnje pokrivati oko 25% ukupne proizvodnje električne energije u Bosni i Hercegovini. Pored toga razmtaramo još nekoliko porjekata u BiH i Rumuniji, a ovih dana konkurišemo i za jednu hidroelektranu u Makedoniji, kapaciteta 70 megavata. Strateško opredelenje EFT-a je da pokrijemo značajan deo trgovine iz sopstvenih izvora. Jedino tako sebi možemo da dugoročno obezbedimo poziciju od očekivanog dolaska velikih kompanija sa zapada, koje su već počele da pripremaju svoj ulazak na ova tržišta. Realizacijom projekta TE Stanari i još par manjih projekata EFT će postati prvi privatni,  nezavisni proizvođač električne energije na ovim prostorima.